Ne postoji posao koji je (uvek) lak, koji te samo puni energijom bez da te nekad i isprazni i u kojem se daješ minimalno, a zauzvrat dobijaš mnogo. Svaki posao je na svoj način "težak" i odgovoran. Posao vaspitača, konkretno u Švedskoj, spada u one poslove gde nivo odgovornosti nije proporcionalno jednak nivou plaćenosti, iliti prosto rečeno - odgovornost je ogromna, a plata dosta mala. Kada god bih s ljudima pričala da želim time da se bavim iščuđavali bi se i bili u fazonu

Danas (četvrtak, 30.4.2026) je zaokružena jedna priča koja je počela pre mnogo, mnogo godina. Najpre zbog sebe želim da je zapišem, a ako i tebi na neki način bude koristila, biće mi drago. Čika Ršum je davno napisao da "deca su ukras sveta". Teško mi je rečima objasniti šta su za mene deca i koliko ogromnu ulogu imaju u mom životu. I sama sam bila dete kada sam brinula o mlađoj deci. To verovatno ima veze s mojim karakterom, ozbiljnošću i odgovornosti pa su odrasli imali pov

Pre osam godina devojčica je srela dečaka. Rekao je, između ostalog, da je inženjer drvne tehnologije. Od svega toga ja sam se fokusirala na drvo i prozvala ga drvoseča. Bezveze skroz, al' bila sam toliko zaljubljena da sam dosta i lupetala. Moj "drvoseča" mi je rekao da radi u studiju za dizajn nameštaja i interijera. Tu su mi stvari već bile malo jasnije dok nije upalio laptop da mi to i pokaže. Ovo je wc šolja? - upitah i prasnuh u smeh. "Da, to su moji blokovi i jako sam

Letos sam napunila trideset. Nekom magična, nekom stravična, ali svakako jedna posebna brojka. Zapravo, nikad i nije do brojke već do značenja koje joj damo. Nova godina ti je idealan primer za to. Dugo sam se premišljala šta da radim na taj dan. Kod mene je torta i svećica obavezna, ali sve za sve drugo sam chill i fleksibilna. Da li da pravim malo veću proslavu ili da jednostavno otputujemo negde unutar Evrope? Premišljam se dugo, a onda pošaljem mejl restoranu pored luke

Skupo je. Nemam vremena. Ima drugih, prečih stvari i troškova. U julu sam napunila trideset. Lepa je to brojka, lep je to deo života. Tih prvih trideset su možda i najrazličitije. Nekako mi se čini da u njih najviše toga stane. Od toga da ne umeš reč reći, da potom jasno govoriš ali te niko ne razume, zatim da ćutiš jer samog sebe ne razumeš, pa sve do toga da počinješ razumeti i slušati sebe, a sve manje druge ljude. Fascinantno je, zar ne? Od nula do trideset, rekla bih da

Evo ga, odmah negacija. Znam, znam, veliki, osvešteni umovi uvek okreću na afirmativno, na pozitivno, na ono što žele. I to i jeste ispravan način jer reči imaju veću moć nego što im dajemo. Reči su radiotalasi koji putuju velikom brzinom do prijemnika radio Svemira, Univerzuma, Boga, više sile ili kako god se to nešto što besprekorno sluša i radi - zvalo. Ovi redovi neće biti afirmativni jer su ovi redovi moja, a možda i tvoja istina. A istinu možeš probati spakovati u nešt

Pre par godina, u naletu lepote, radosti i najmirisnijeg behara, na um mi je pala misao kako bi lepo bilo sve te mirisne, zelene, napupale, nabujale prolećene trenutke i energiju spakovati u jednu teglu i otvarati je po potrebi u mokrim, hladnim i mračnim zimskim danima. Ovde gde živim zime su blage, kišovite i dosta sive. To sivilo, iako sa sobom donosi deo čarolije, zna da se uvuče u kosti, da ih nazebe i učini tromima. Imati teglu u koju kad gurneš nos osetiš mirise prole

Dragi moj čitaoče, ukoliko trenutno čitaš baš ove redove, znaj da je jedno dugačko poglavlje bitisanja u ovom mom kako ga zovem, online svemiru, završilo i da novo upravo započinje. Ovaj sajt je bez problema mogao da nosi baš taj naziv iz naslova "nastavak u komentaru", jer koliko sam puta tu rečenicu ispisala u poslednjih desetak godina na mom Instagramu, teško je izbrojati. " Nastavak u komentaru" je skoro pa kultna rečenica. Ona označava sve moje dubine, svu moju kreati