Nastavak u komentaru.. .

Dragi moj čitaoče, ukoliko trenutno čitaš baš ove redove, znaj da je jedno dugačko poglavlje bitisanja u ovom mom, kako ga zovem, online svemiru završilo i da novo upravo započinje. 

Ovaj sajt je bez problema mogao da nosi baš taj naziv iz naslova "nastavak u komentaru", jer koliko sam puta tu rečenicu ispisala u poslednjih desetak godina na mom Instagramu, teško je izbrojati. 

"Nastavak u komentaru" je skoro pa kultna rečenica. Ona označava sve moje dubine, svu moju kreativnost, moju protočnost, želju za kazivanjem, za prenošenjem, za povezivanjem s tobom. 

Za tebe, ukoliko voliš moje redove, ona predstavlja nešto poput produžetaka na utakmici, onaj momenat kad želiš još, želiš više, gladan si slova i emocije i raduješ se da vidiš šta će se iduće desiti, koliko duboko ili daleko ćeš otploviti i s kojim se rezultatom utakmica završava.

Volim da verujem da smo svaki put dobili, ja kroz stvaranje tj. pisanje, ti kroz čitanje i proživljavanje različitih emocija.

Znaj da ja jesam. Da je ova naša igra i dugogodišnja razmena na Instagramu baš iza tog nastavka u komentaru - fudbal i da sam fudbaler, već odavno bih osvojila Zlatnu loptu (pitala sam muža i on kaže da je to najveća nagrada jednom fudbaleru). 

"Nastavak u komentaru" tj. hroničan nedostatak broja dozvoljenih znakova u opisu FOTOGRAFIJE je takođe svih ovih godina bio brana koja je bujicu mojih reči sputavala i pokušavala da ih zaustavi. 

Ako k tome dodamo pravilo 3 sekunde i to da smo video format stavili na tron, lako je poverovati da do "nastavka u komentaru" retko ko i dođe. 

I možda je zaista za neke tako, ali ne i za Mesečevu ženu, ne za Suzanu Šostar i njene tekstove, njene redove i reči. 

Najveća magija se svih ovih godina i dešavala upravo u komentarima. 

U njima bi završio deo teksta za kojeg ispod kvadratića nije bilo mesta. Nekad čak taj deo ne bi stao u jedan komentar nego u više njih

Sram me bilo koliko mogu da pišem (smeh). 

Časni sude, kriva sam. Ja moje reči dišem kao vazduh, a kapacitet ovih pluća, ove duše i ovog srca - baš je veliki. Tako mi se u ovom životu namestilo. Ili sam to odabrala i odabirem svakog dana.. .

Ipak, samo jedan delić magije nalazio se u mojim rečima. Sva preostala magija, svako slovo ljubavi, podrške, razumevanja, nežnosti, svaki podsticaj, motivacija i osnaživanje da nastavim sa svime što radim dolazilo je od tebe koji si čitao i još uvek čitaš.

Ti si ona, u moru istih, drugačija duša mojoj slična koja i dalje ceni pisanu reč, emociju, priču i koja sa zadovoljstvom dođe do "nastavka u komentaru", pročita svaki moj ispisan komentar i potpuno nesebično ostavi svoj. Ostavi ljubav, ispiše nežnost, pošalje virtualni zagrljaj i kao ja, živi u nadi da će se taj zagrljaj jednom desiti i mimo ovog online svemira. 

Kunem ti se, nekad si mi dušu rečima grlila/grlio snažnije i nežnije nego neki rukama.

Ovo novo putovanje koje upravo započinje nije samo moje, kao što nikad nije ni bilo.

Ovo je naš zajednički rast, želja za višim, za kvalitetnijim i ponajviše, za NESPUTANIM I SLOBODNIM. 

Svi naredni redovi baš takvi će i biti. 

Probijamo sve brane, puštamo reku reči da teče, da sama bira gde prestaje ili nastavlja putovanje sve dok se u more ne ulije. 

Živela sloboda slova i emocije. 

Hvala ti što si deo svega što jesam, što grliš ovaj Mesec u meni, a ponajviše ti hvala za svaki pročitani "nastavak u komentaru". 

S ljubavlju,

Mesečeva žena