Putovanje života

Oct 1

7 min read

Updated: Oct 2

Da sam na tvom mestu i ja bih pomislila da se radi o Islandu, Maldivima, dalekom istoku ili tako nešto. U svakom slučaju o nekoj destinaciji koja zahteva da pređeš određeni put da joj stigneš.

Ne mogu ti reći da se moje putovanje previše razlikovalo iako zapravo nisam mrdnula s mesta.

Desile su se godine u kojima je želja postojala.

Desile su se i neke prilike za putovanje koje sam propustila jer nisam imala dovoljno sredstava, ovih ili onih.

Desili su se ljudi koji su se na to isto putovanje otisnuli i govorili mi koliko je fantastično i nije da se zanosim jer mislim da mi je to potrebno, već da zaista jeste. Da je potrebno svima nama.

U septembru 2024. osećam da me sve više kopka ta tema. Razgovaram s Markom i on se složi da je sada zaista idealan trenutak da to i uradimo.

Igrom slučaja svoja previranja iznesem jednoj važnoj Instagram osobi s kojom se nikad nisam srela ali imamo dugu istoriju i konekciju, da bi mi ona na to rekla - "Ana Prelić. Moraš kod Ane Prelić." - dodajući more superlativa uz njeno ime.

"Ja sam ti sad kod nje i fenomenalno je. Ajmee, kako sam sretna zbog tebe, zbog vas."

U tom trenutku odluka još nije doneta ali moja D. već zna da ja u oktobru polazim.

I skroz je bila u pravu. Nije se tu Bog zna kako mnogo ni guglalo, nije bio potreban ni inicijalni sastanak. Videla sam ko je žena, osetila njenu energiju preko IG videa, imala žarku želju da krenem i apsolutno verovala D. svaku reč koju mi je rekla vezano za Anu, za ceo put koji je prešla s njom i koliko joj je značilo.

Sigurno već znaš za onu: "Kad nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo." E, pa zaista je tako. Moja želja je bila ogromna, a Kosmos je samo slagao kockice, slao prave ljude u pravom trenutku, sredstva i sve ostalo potrebno da se otisnem(o) na ovaj put.

I zato, dragi čitaoče dobrodošao na moje NLP putovanje.

Tri slova koja mi je i dan danas teško da objasnim šta tačno znače.

U teoriji ti itekako dobro znam objasniti da je NLP skraćenica za Neuro Lingvističko Programiranje. Mogu ti dodati i da je to praktična metodologija i skup komunikacionih alata za razumevanje načina na koji naš um obrađuje informacije, doživljava svet i utiče na ponašanje, i sve će to biti ispravno, ali ne i potpuno tačno jer ti neće objasniti ni deseti deo onoga šta je NLP zaista i koliko menja život iz korena.

Već dugi niz godina kopam po sebi i slavim ono što mi donosi dobro u život, čime sam zadovoljna, zbog čega mi je život lepši.

Uporedo rujem po mulju, po onim tamnim delovima svoje duše i uma koji mi kroz godine nisu mnogo služili, već me sputavali u mom rastu, napretku i u tome da sebi budem bolja.

U NLP priču sam se upustila verujući da će mi u nekoj meri pomoći vezano za to, kako ga zovem, kopanje po sebi, da će mi doneti nove spoznaje i alate. Pojma tada nisam imala koliko sam u krivu i koliko ću zaista dobiti od NLP-a.

Zajedno smo na Practitioner krenuli Marko i ja. Tim Šostar. 🤍

Svesno smo tada napravili odluku da se u idućih devet meseci odričemo jednog vikenda mesečno, proslava koje će možda baš na te vikende pasti, druženja s prijateljima i upoznavanje nekih novih mesta.

Verovala sam da će ta "žrtva" vredeti i zaista se u tome nisam prevarila.

Tog prvog vikenda u oktobru sedeli smo za radnim stolom jedno pored drugog ispred kamere i ekrana sa još dosta ljudi. Bio je to uvodni vikend - NLP Basic i tada smo zapravo zagrebali ispod površine i dobili malo bolji uvod u to šta nas čeka, iako je to bio tek vrh ledenog brega učenja, spoznaja i promena.

Kad sam malo pre rekla da sam na reč verovala mojoj D. zaista to i mislim. Objasnila mi je koncept modula, okrznula to kako izgledaju procesne vežbe i naglasila mi kako ti ljudi sa ekrana postanu kao druga porodica.

Sve mi je to tada delovalo apstraktno, ali sam u celu priču ušla otvorenog srca i uma.

Tek na idućem modulu sve zaista počinje. Marko i ja smo se razdvojili, svako u svoju prostoriju a na kameri nas je dočekalo šest duša i Ana koja nas je sve spojila. Tada smo znali - ovo je naša grupa, ovo su naši ljudi, iz različitih krajeva sveta, s različitim životnim pričama ali zajedničkim ciljem - da nauče, da transformišu neslužeće, da postanu bolji, sebi i svima oko sebe.

Iz modula u modul smo se povezivali. Najpre kreneš s osnovim informacijama, ko si, odakle si, čime se baviš, gde živiš, itd. Ponajviše se upoznaješ kroz procesne vežbe gde zapravo deliš onaj ranjiviji deo sebe, iznosiš onaj mulj iz duše koji sam spominjala i uz pomoć divnog učitelja kao što je Ana i grupe koja je 100% podržavajuća, transformišeš ga u zlato.

Zaista je tako. I ne, niko nije rekao da je lako, da neće biti suza, ogromnih otpuštanja i različitih reakcija, ali momenat kad sa sebe skineš opnu koja te godinama stezala je neprocenjiv.

Nizali su se moduli, a mi smo bili sve bliži jedni drugima. Bliži u izazovima, bliži u rešenjima i onim "aha" i "wow" momentima kada bi nešto što nas je godinama mučilo postalo obasjano novom svetlošću i sagledano iz nove perspektive.

Počeli smo da se javljamo jedni drugima i mimo zajedničkog vikenda koji smo uvek jedva čekali.

Delili smo jedni s drugima trenutke, motivišuće priče, znanja iz različitih oblasti. Delili smo živote, sve njegove težine i lepote.

Znala je moja D. šta priča. U nekom trenutku, nakon što si u potpunosti otvorio i dušu i srce "strancima" koji su ti držali prostor, slali ljubav, smejali se i plakali s tobom, zaista smo postali porodica.

S tim si ljudima delio priče, probleme, traume, najtananija i najnežnija osećanja koja verovatno sa ljudima oko sebe ni ne bi podelio, ne u toj meri ili možda tek s tek ponekim jako dobrim prijateljem.

Teško mi je da ti ovo objasnim. Ovo je onaj deo koji se krije iza ta tri slova koji je teško preneti nekome ko ga nije doživeo.

Bila sam na tom mestu, slušala sam D. kako punih usta i još punijeg srca govori o svojoj grupi, o Ani, o tome koliko se povežeš i kakve se transformacije dese. U glavi su mi se ređale slike dok je pričala ali zaista nisam mogla ni da pretpostavim u kojoj meri je zaista tako dok mi se nije dogodilo.

U junu 2025. završili smo Practitioner, a ja sam znala da ću hteti dalje, da ne mogu sada stati.

Tako je i bilo. Nakon divnog i posebnog leta u oktobru smo započeli novo, a zapravo nastavili staro putovanje. Većina grupe je bila ista.

Nastavili smo da delimo, primamo, transformišemo i rastemo. Za Practitioner često kažem da je više usmeren ka spolja, ka drugima, ka komunikaciji i odnosima, dok te Master vrati sebi, vrati ka unutra, gde odlaziš još dublje u centar sebe i raščišćavaš sve što je ostalo nepočišćeno.

Ni onaj najudaljeniji kutak duše ne ostane nedotaknut. Obožavam Master, obožavam šta napravi od ljudi i kako više nikad ne budu isti.

Ništa od toga ne bi bilo baš tako da nije baš Nje.

Postavila je standard i u nekom trenutku nastala je moja rečenica - ANIN NLP.

Da, postoji NLP i postoji Anin NLP.

Svi oni superlativi koji su stajali uz njeno ime, nisu tu stajali bezveze.

Da bi radio s ljudima treba da si junak.

Da bi radio s ljudima na ovakvom nivou, s njihovom ogromnom ranjivošću, otvorenošću i čak traumama koje ti povere moraš biti super junak.

Ana to jeste. Divan učitelj, pun razumevanja, podržavajuć, nežan ali stamen, kao jedan stub koji te drži centriranog i u onim trenucima kad imaš osećaj da ti se tlo pod nogama izmiče.

A onda te uhvati za ruku i pomogne ti da izgradiš novo tlo, nov, stabilan temelj na koji ćeš samo dograđivati šta god budeš poželeo.

Dok prolaziš kroz svoj proces rušenja i izgradnje s Anom, mala grupa drugih ljudi, tvojih ljudi, čuva ti leđa i daje svu svoju ljubav i podršku.

Zauvek ću joj biti zahvalna na tome što su grupe tako male, što se svako sa svakim upozna na nivou duše i što nemaš bojazni da pred te ljude izneseš celog sebe.

Samo tako sve ovo ima smisla. Niko nije došao tu da mulj premešta s jednog na drugo mesto, da malo čačne gde boli i onda sve pusti.

Došao si da jednom za zauvek neke stvari počistiš i oslobodiš ih se, a to ne bi mogao, bar ne na ovom nivou, da je sa tobom još drugih petnaest ili više ljudi.

Ne mogu ti objasniti šta je meni Anin NLP uradio i koliko me promenio. Često to ne umem da objasnim ni svojim prijateljima.

NLP nije magična pilula, kao što ništa u životu nije.

Sve ono što donosi promenu, napredak i skok na lestvici života zahteva rad, trud, zalaganje i ponajviše hrabrost da nešto promeniš.

Ali, ono što ti NLP da, niko ti na svetu više ne može oduzeti i jednom kad to imaš, sve i da hoćeš ne možeš ostati isti.

Moj Marko je pred kraj Practitionera to prikazao slikovito kao jednu kutiju za alat.

Sve ti je tu. Sve ti je Ana dala. Tvoje je samo da taj alat upotrebiš.

Ni jedan nije bolji od drugog, samo služe različitoj svrsi, ali za koji god se uhvatiš, nešto dobro ćeš za sebe uraditi. Posle NLP-a više ne dišeš isto, ne sagledavaš život isto, sa svime što ti život servira suočavaš se drugačije. O tome ti najviše može reći to da sam se samo šest dana nakon što je moj tata otišao sa ovog sveta pojavila na poslednjem modulu, na sertifikaciji i nikad hrabrija i snažnija stala iza svog rada, prezentovala šta sam imala i bila ponosna na sebe i sve što sam postigla. Jer život će i dalje nastaviti da te šiba i da te miluje, to mu je i zadatak, ali ćeš posle ovog putovanja ti drugačije reagovati na njegove udarce, na težinu koju ume da donese i znaćeš kako da ostaneš čvrsto na nogama kakve god oluje te zadesile. Najveća nagrada od svih na koju niko ne računa kada se otisne ovim vodama je da ćeš teško imati sa kim da podeliš, a za ono lepo s kim da nazdraviš. Hvala onima s kojima ja nazdravljam životu! Volim vas!