Hvala ti što si tu i što si TI.
Ovde gledamo očima, a vidimo srcem, slušamo ušima, a čujemo dušom i volimo, oh kako ovde volimo.
Dragi čitaoče, dobrodošao u svet Mesečeve žene
Mesečeva žena
Reči oblikovane Mesečinom. Umetnost rođena iz tišine.
Mesec mi je šapnuo
“Nisi sidro već krila, leti!”
“Nije mi žao kad padneš na krupnoj stvari. Žao mi je kad se uporno saplićeš o sitnice.”
"U pravu si kad kažeš da se ne ostvaruju svi snovi. Istina. Ostvaruju se samo oni u koje poveruješ.”
A ko je to zapravo Mesečeva žena?
Može li se čovek svesti na nekoliko redova i da li je zaista najlakše i ujedno najteže pisati o sebi?
Eto. Pitanjem sam započela priču o sebi. Da, ja sam ona koja obožava pitanja (a uz pitanje dolazi i slušanje), i to ona koja prodiru, skidaju slojeve i zahtevaju da uposliš moždane vijuge i otvoriš dušu.
Volim sve što ima veze s dubinom, i pored ljubavi i mira, moja je najveća životna vrednost.
Ja sam ona za koju govore "ti nikad nećeš odrasti", a ujedno u meni čuči jedna gospođa od 65, koja se naživela života i u svoje skute nakupila mudrosti.
Nastavak u komentaru.. .
Dragi moj čitaoče, ukoliko trenutno čitaš baš ove redove, znaj da je jedno dugačko poglavlje bitisanja u ovom mom, kako ga zovem, online svemiru završilo i da novo upravo započinje.
Ovaj sajt je bez problema mogao da nosi baš taj naziv iz naslova "nastavak u komentaru", jer koliko sam puta tu rečenicu ispisala u poslednjih desetak godina na mom Instagramu, teško je izbrojati.
Mesečeva žena
spremila zimnicu
Pre par godina u naletu lepote, radosti i najmirisnijeg behara na um mi je pala misao kako bi lepo bilo sve te mirisne, zelene, napupale, nabujale prolećene trenutke i energiju spakovati u jednu teglu i otvarati je po potrebi u mračnim, hladnim i mokrim zimskim danima. Ovde gde živim zime su blage, kišovite i dosta sive. To sivilo, iako sa sobom donosi deo čarolije, zna da se uvuče u kosti, da ih nazebe i učini tromima...