Oda ženi

Skupo je.

Nemam vremena.

Ima drugih, prečih stvari i troškova.

U julu sam napunila trideset. Lepa je to brojka, lep je to deo života. Tih prvih trideset su možda i najrazličitije. Nekako mi se čini da u njih najviše toga stane. Od toga da ne umeš reč reći, da potom jasno govoriš ali te niko ne razume, zatim da ćutiš jer samog sebe ne razumeš, pa sve do toga da počinješ razumeti i slušati sebe, a sve manje druge ljude. Fascinantno je, zar ne?

Od nula do trideset, rekla bih da prošlo je šest različitih života, a s druge strane se pitam otkud meni te godine. Možda one jesu moje, al' ja nisam njihova. Možda ja nisam stvorena da budem žena svojih godina. Ja još uvek sebe često oslovim sa devojčice.

Ipak, vreme je prošlo i skrajajući različite životne faze, događaje i iskustva stvorilo je različitu mene.

U svakoj toj godini sam bila neka druga ja. Jedino se ona nit od koje sam satkana nije menjala, sve drugo jeste i hoće. I hvala Bogu da je tako, iako kad vidim ove svračije nožice oko očiju i tri sede na vrhu glave, na momenat pomislim - kuda plovi ovaj brod?!...

A znam kuda plovi, i takođe znam da se na svoje putovanje tek otisnuo.

U priči života tridesete su zaplet. Sve se tek zahuktava, postaje i počinje.

Sve do sada bile su pripreme za meč koji samo što nije započeo.

Napupili smo i samo što ne procvetamo.

Naučili smo da glavu okrećemo ka Suncu, a ne ka tlu, da je korenje važnije od krošnje i da je svačija krošnja njegova i unikatna.

Kroz godine sam se u ovom mom životiću više puta našla ispred profesionalnog objektiva. Ljubav prema poziranju probudila se u dvadesetim, a prema prednjoj kameri davne 2012 kad sam dobila prvi android.

Skupilo se kroz godine lepih fotografija. Vazda su mi govorili da sam fotogenična.

Možda i jesam al' pogledaj mi klempave uši, spuštene kapke, veliku pozadinu (da se kulturnije izrazim).

Šta i očekivati od dvadesetih? Um je plitak i oku šalje signale površnosti. Dubina dolazi kasnije.

Prihvatanje takođe.

I došlo je. Tridesete su ga donele i još ga uvek donose. Kad vam ljudi kažu da se nikad ne bi vraćali u dvadesete, znajte da ne lažu.

Mojih trideset krugova oko Sunca dobilo je svoje korice.

Ne, nije mi fora fizički upoređivati sebe od pre deset, petnaest godina s ovom sada, jer nisam slepa, razlika je očigledna.

Trebalo mi je malo vremena da shvatim da se ona i ova ja ni ne mogu usporedjivati. To nisu dve iste osobe iako fizički liče. Ceo sistem je izmenjen, mentalni sklop, emotivni status, uverenja i načela, sve je drugačije.

Upoređivati plod jabuke s njenim cvetom nema preteranog smisla, zar ne?

Ne upoređujem - slavim.

Slavim sebe i svoje godine.

Svoje "poraze" i lekcije.

Prve bore i velike spoznaje.

Slavim sve što sam bila i to ko sam postala.

Da jednog dana dok budem listala ove stranice i pijuckala čokoladno mleko iz vinske čaše nazdravim sebi i kažem - pizda mi materina, e jesam bila mačka (smeh).

I ti si jedna.

Ja ti nazdravljam.

Al' hajde nazdravi i ti sebi.

PS. Nije bilo lako ne ubaciti nikog drugog u ovaj album, ali uspedoh.

Voleti sebe trebalo bi biti jednako lako kao voleti druge.... Učim se da se(be) volim.